Порођај (у Грчкој)
Чини ми се да сам остао дужан да вам завршим причу започету у претходном блогу.
Отишли моја супруга Марија и ја још једном у болницу на преглед, докторка измерила притисак и видела да је скочио небу под облаке а још 4 кг се моја трудница угојила за последњих седам дана а за целу трудноћу је набацила свега 8 кг. Пита се докторка откуд одједном сад толики скок. Одговор је био брз и јасан, стигла њена мама са пршутом, сланиницом, чварцима, ајваром, кајмаком са 120% млечне масти и осталим ђаконијама за убијање кардиоваскуларног система и уништавање дигестивног тракта.
Океј, сврати ти током дана у неку апотеку да ти измере притисак па јави. У Грчкој наравно кад год ти нешто треба то нешто не ради или штрајкује као што је био случај са апотекама тог дана. Одемо увече код докторке у ординацију. Притисак се смањио али каже она да ако почну контракције а притисак опет скочи мора под нож. Дођите ви вечерас у породилиште да ми то обавимо док је време.
Поноћ понедељак на уторак ми у породилишту. Прикључила је докторка на апарате и дала неке ђаволе за контракције.
Од поноћи до 3:00 су јој сметале сонде и жуљао кревет па није могла да спава а мене жуљала столица.
Од 3:00 до 6:00 се растурала од болова.
У 6:00 долази анестезиолог (ожењен Српкињом) и даје јој епидурал, живот је опет подношљив.
У 6:30 долази нека напирлитана сестра да јој прикачи инфузију. Од игле рука се надувала као крофна. За 5 минута долази друга сестра, ова није напирлитана али је дебела. Не пролази инфузија. Наравно кад ју је ова претходна убола у кост уместо у вену. Појачава проток, можда прође на силу.
У 6:45 долази бабица. Јеси ли ти имала овај оток на руци пре? Не. Дај да пробамо у другу руку. Одмах крену инфузија. Елем, од 6:45 па до 11:25 бабица се није одвајала од ње ниједног јединог момента. Докторка је долазила, прегледала како иду контракције, где се беба налази, одлазила али Марија ниједног момента није остала сама. Μαρικα Καζιάνη, најбоља бабица икад, особа која много воли то што ради и ради то најбоље што може. Бабица, психолог и све шта ти треба, никад је нећемо заборавити. У 11 ми кажу да ће за око 2 сата бити порођај и да мало изађем док је прегледају још једном. За 20 минута се отварају врата, кревет превлаче у другу просторију. Гурај једном, гурај други пут, готово. Бебац 4кг, 56цм, мушко.
За сат времена је била у својој трокреветној соби у којој је остала до суботе. За цимерке има једну Гркињу са оближњег острва која говори енглески и која је родила треће дете, овај пут на царски рез и једну Албанку која говори само албански па њен муж мора да буде нон стоп поред ње иначе ништа од комуникације са сетрама и педијатром. Морам да кажем да оно што је за Албанце тих говор ја тако гласно не причам ни кад оглувим од буке у ноћном клубу. Човек је неки зидар, возач или шта би већ друго радио један Албанац у Грчкој а два мобилна свуда вуче са собом који нон стоп звоне (као да је неки министар) појачани до максимума и увек сачека да прописно одзвоне једно 20 секунди а онај болид са друге стране никад не одустаје од звања чак ни кад оставе све те телефоне у соби и оду у шетњу ходником. И као запршка у чорби Албанка хрче као ненормална. Толико о толеранцији.
Ручак укусан, разноврстан и богат али неприлагођен мојој госпођи навикнутој на супице и чорбице тако да је прилично брљавила по шницлама, пилетини, лососу и осталим грчким специјалитетима које је добијала.
У суботу дошло време да се иде. За пар минута сам испотписивао папирологију, платио 1600 евра у које је укључено 4 преноћишта у породилишту, епидурал, чување матичних ћелија на 20 година и разноразни прегледи педијатра. Мито, "поклони" и слично, не овде. Докторка нам је за ових 9 месеци била доступна 24/7. Није било никаквих непријатних ситуација типа "да ли си донела упут/преглед од овог/оног специјалисте", "зашто си дошла без овог/оног" и слично. Тата је присуствовао порођају и замало пао у несвест. Кажем замало :)
Отишли моја супруга Марија и ја још једном у болницу на преглед, докторка измерила притисак и видела да је скочио небу под облаке а још 4 кг се моја трудница угојила за последњих седам дана а за целу трудноћу је набацила свега 8 кг. Пита се докторка откуд одједном сад толики скок. Одговор је био брз и јасан, стигла њена мама са пршутом, сланиницом, чварцима, ајваром, кајмаком са 120% млечне масти и осталим ђаконијама за убијање кардиоваскуларног система и уништавање дигестивног тракта.
Океј, сврати ти током дана у неку апотеку да ти измере притисак па јави. У Грчкој наравно кад год ти нешто треба то нешто не ради или штрајкује као што је био случај са апотекама тог дана. Одемо увече код докторке у ординацију. Притисак се смањио али каже она да ако почну контракције а притисак опет скочи мора под нож. Дођите ви вечерас у породилиште да ми то обавимо док је време.
Поноћ понедељак на уторак ми у породилишту. Прикључила је докторка на апарате и дала неке ђаволе за контракције.
Од поноћи до 3:00 су јој сметале сонде и жуљао кревет па није могла да спава а мене жуљала столица.
Од 3:00 до 6:00 се растурала од болова.
У 6:00 долази анестезиолог (ожењен Српкињом) и даје јој епидурал, живот је опет подношљив.
У 6:30 долази нека напирлитана сестра да јој прикачи инфузију. Од игле рука се надувала као крофна. За 5 минута долази друга сестра, ова није напирлитана али је дебела. Не пролази инфузија. Наравно кад ју је ова претходна убола у кост уместо у вену. Појачава проток, можда прође на силу.
У 6:45 долази бабица. Јеси ли ти имала овај оток на руци пре? Не. Дај да пробамо у другу руку. Одмах крену инфузија. Елем, од 6:45 па до 11:25 бабица се није одвајала од ње ниједног јединог момента. Докторка је долазила, прегледала како иду контракције, где се беба налази, одлазила али Марија ниједног момента није остала сама. Μαρικα Καζιάνη, најбоља бабица икад, особа која много воли то што ради и ради то најбоље што може. Бабица, психолог и све шта ти треба, никад је нећемо заборавити. У 11 ми кажу да ће за око 2 сата бити порођај и да мало изађем док је прегледају још једном. За 20 минута се отварају врата, кревет превлаче у другу просторију. Гурај једном, гурај други пут, готово. Бебац 4кг, 56цм, мушко.
За сат времена је била у својој трокреветној соби у којој је остала до суботе. За цимерке има једну Гркињу са оближњег острва која говори енглески и која је родила треће дете, овај пут на царски рез и једну Албанку која говори само албански па њен муж мора да буде нон стоп поред ње иначе ништа од комуникације са сетрама и педијатром. Морам да кажем да оно што је за Албанце тих говор ја тако гласно не причам ни кад оглувим од буке у ноћном клубу. Човек је неки зидар, возач или шта би већ друго радио један Албанац у Грчкој а два мобилна свуда вуче са собом који нон стоп звоне (као да је неки министар) појачани до максимума и увек сачека да прописно одзвоне једно 20 секунди а онај болид са друге стране никад не одустаје од звања чак ни кад оставе све те телефоне у соби и оду у шетњу ходником. И као запршка у чорби Албанка хрче као ненормална. Толико о толеранцији.
Ручак укусан, разноврстан и богат али неприлагођен мојој госпођи навикнутој на супице и чорбице тако да је прилично брљавила по шницлама, пилетини, лососу и осталим грчким специјалитетима које је добијала.
У суботу дошло време да се иде. За пар минута сам испотписивао папирологију, платио 1600 евра у које је укључено 4 преноћишта у породилишту, епидурал, чување матичних ћелија на 20 година и разноразни прегледи педијатра. Мито, "поклони" и слично, не овде. Докторка нам је за ових 9 месеци била доступна 24/7. Није било никаквих непријатних ситуација типа "да ли си донела упут/преглед од овог/оног специјалисте", "зашто си дошла без овог/оног" и слично. Тата је присуствовао порођају и замало пао у несвест. Кажем замало :)
1 Коментари |
0 Трекбекови
