Атина - Лондон, из 8. у 7. круг пакла и назад
Тако изгледа кад идеш из Атине у Велику Британију на пословни састанак, проведеш тамо мање од једног дана и вратиш се назад. Унапред се извињавам на свим грешкама, пишем ово након непроспаване ноћи. Уз мало више детаља прича иде овако:
Атински аеродром, чекам лет за Лондон, Olympic Airlines. Укрцавање касни већ добрих пола сата. Јавља се разглас са обавештењем да ће због штрајка контролора лет каснити а кад ће бити још се не зна. За пола сата поново се јавља са новим обавештењем да је у ствари због временских услова одложено полетање. Већ почињу Гркиње да се окупљају око униформисане госпође на улазу. Почињу питања која лагано прелазе у оштра питања и прекоре уз дељење разноразних епитета на њен рачун и на рачун компаније. У следећем моменту на суседној капији почиње укрцавање за British Airways, такође за Лондон. Њима изгледа не сметају временски услови. Оних пар Гркиња се већ претворило у гомилу од двадесетак људи који су спремни да линчују ону јадну госпођу на капији. Долази представник авиокомпаније и галама може да почне ...
Бум трас, одсуство сваког разума, конструктивног приступа, демократије и грчке традиције у коју се толико куну.
Углавном полетео авион са два сата кашњења. Успут се испоставило да ни облачка није нигде било. Ја сам уживао у погледу на Алпе и тако то.
Долазак у Лондон, први пут у животу. Прва импресија - нека хвала. Heathrow је једноставно сувише велик за мој укус. Прво чекам у реду за нон-ЕУ грађане добрих 40 минута са Јапанцима, африканцима, Тајванцима итд. онда идем по торбу која је за то време отишла ко зна где. Кад је некако ишчепрках идем на воз који ће ме са терминала 4 пребацити на терминал 1 с којег могу да ухватим везу за железничку станицу Paddington (8-18 фунти) па даље возом за Newport где коначно и треба да стигнем.
Али пре свега тога мењачница. We sell pounds for 1.3€, we buy pounds for 1€.
What the hell!? 30% разлика! Пљачка! И још на то имаш могућност да кад излазиш из земље ако донесеш признаницу можеш да добијеш назад евре по истом курсу ... али ... ако донесеш исту суму фунти коју си купио по уласку у земљу (што наравно прећуте тад, то сазнаш кад се вратиш после). Дакле ако ништа не потрошиш. Па зашто их онда мењам? И још ти ту привилегију наплате 4 фунте. А јел може без те "привилегије? Не може. Е баш вам хвала. Дакле још 4 фунте опљачкане. Ајде да поједем нешто на брзака. Бургер 4 фунте (који је у Атини 2 евра).
Super off-peak, супер јефтини воз до Њупорта 60 фунти, повратна карта. То је 200км од Лондона. Дакле ако се неко пита када ће Србија коначно да среди своју железницу одговор је: кад Срби буду у стању да повратну карту Београд - Суботица плате 100 евра у најјефтинијој варијанти.
Углавном стигнем у Њупорт око поноћи. Индијац таксиста ме за 10 фунти пребаци до хотела. Такси као за превоз кромпира и вештачког ђубрива али небитно. Енглески доручак много добар. Енглески чај много добар. Прија на -8 напољу на шта сам ја дошао са атинских +23. Састанак, млаћење празне сламе уз моје покушаје да разумем велшански акценат ... досадно досадно досадно.
После састанка идем одмах назад на воз за Лондон не желећи више да ризикујем никаква кашњења, одлагања, померања. But bad luck continues ... Воз испред нашег је имао инцидент какве год природе и шта год значило "accident with possible fatalities. Али резултат је био да смо у једној станици чекали 30мин а онда прешли у средњу "траку" и јурили 30 због чега сам ја уместо да дођем у Лондон један сат раније дошао један и по сат касније и онда опет ... фрка, паника ... не може се у Лондону без фрке и панике.
Стигнем на лет. Do you have anything to declare? YES! Never go to London!
Security check: индијски факир ти говори да скинеш са себе сат, каиш, ципеле итд. онда те убрађена арапкиња гледа на скенеру и на крају муџахедин обријане главе са 20cm дугом брадом те обради детектором за метал. Дакле Британци спречавају тероризам тако што су бивше терористе покајнике запослили да откривају своје колеге. Па ко може боље да нањуши терористу од колеге и брата Арапина.
Стигнем у Атину у 4:00 ујутро, вратим се назад у осми круг пакла. За 10 минута сам успео да сазнам да:
- воз штрајкује (па среда је, мора нешто да штрајкује)
- аутобус је укинут до мог дела града
- просечна старост таксисте је 85 година и знање било којег негрчког језика је 0
- неки странац који би се нашао у мојој ситуацији може само да се убије ту
- такси до 5:00 наплаћује ноћну дуплу тарифу што би до мог стана износило 60 евра!!!!!!!!
Седим на клупи поред таксија, гледам у таксисту, он гледа у мене и чекам 5:01 и онда крећемо. Нема везе што путујем о фирмином трошку, нема шансе да ћу дозволити пљачкашу да за 15 минута посла узме 60 евра. На наплатној рампи стаје човек и каже ми да је ново правило да путник плаћа путарину.
Пада ми мрак на очи ...
Има UK и добрих страна. Сви причају енглески. Ок углавном сви, бар неку врсту енглеског. Индијски енглески, бангладешански енглески, шкотски енглески (најгора варијанта), афрички енглески, азијски енглески (најразумљивија варијанта) итд. али битно је да коначно не мораш никога да питаш Do you speak English?
И пар слика из Њупорта:
HA.Uživala sam putujući sa tobom.Obožavam primesu ironije u dašku vedrine koji donosiš sa sobom.
Аутор didiland — 08 ÐÐ 2010, 17:31
Svideo mi se tekst, a nije me čak ni napustila želja da posetim London :)
Аутор gogy — 27 ÐÐ 2010, 11:50