Пиши као што говориш

Чини ми се да сам остао дужан да вам завршим причу започету у претходном блогу.
Отишли моја супруга Марија и ја још једном у болницу на преглед, докторка измерила притисак и видела да је скочио небу под облаке а још 4 кг се моја трудница угојила за последњих седам дана а за целу трудноћу је набацила свега 8 кг. Пита се докторка откуд одједном сад толики скок. Одговор је био брз и јасан, стигла њена мама са пршутом, сланиницом, чварцима, ајваром, кајмаком са 120% млечне масти и осталим ђаконијама за убијање кардиоваскуларног система и уништавање дигестивног тракта.
Океј, сврати ти током дана у неку апотеку да ти измере притисак па јави. У Грчкој наравно кад год ти нешто треба то нешто не ради или штрајкује као што је био случај са апотекама тог дана. Одемо увече код докторке у ординацију. Притисак се смањио али каже она да ако почну контракције а притисак опет скочи мора под нож. Дођите ви вечерас у породилиште да ми то обавимо док је време.
Поноћ понедељак на уторак ми у породилишту. Прикључила је докторка на апарате и дала неке ђаволе за контракције.
Од поноћи до 3:00 су јој сметале сонде и жуљао кревет па није могла да спава а мене жуљала столица.
Од 3:00 до 6:00 се растурала од болова.
У 6:00 долази анестезиолог (ожењен Српкињом) и даје јој епидурал, живот је опет подношљив.
У 6:30 долази нека напирлитана сестра да јој прикачи инфузију. Од игле рука се надувала као крофна. За 5 минута долази друга сестра, ова није напирлитана али је дебела. Не пролази инфузија. Наравно кад ју је ова претходна убола у кост уместо у вену. Појачава проток, можда прође на силу.
У 6:45 долази бабица. Јеси ли ти имала овај оток на руци пре? Не. Дај да пробамо у другу руку. Одмах крену инфузија. Елем, од 6:45 па до 11:25 бабица се није одвајала од ње ниједног јединог момента. Докторка је долазила, прегледала како иду контракције, где се беба налази, одлазила али Марија ниједног момента није остала сама. Μαρικα Καζιάνη, најбоља бабица икад, особа која много воли то што ради и ради то најбоље што може. Бабица, психолог и све шта ти треба, никад је нећемо заборавити. У 11 ми кажу да ће за око 2 сата бити порођај и да мало изађем док је прегледају још једном. За 20 минута се отварају врата, кревет превлаче у другу просторију. Гурај једном, гурај други пут, готово. Бебац 4кг, 56цм, мушко.

За сат времена је била у својој трокреветној соби у којој је остала до суботе. За цимерке има једну Гркињу са оближњег острва која говори енглески и која је родила треће дете, овај пут на царски рез и једну Албанку која говори само албански па њен муж мора да буде нон стоп поред ње иначе ништа од комуникације са сетрама и педијатром. Морам да кажем да оно што је за Албанце тих говор ја тако гласно не причам ни кад оглувим од буке у ноћном клубу. Човек је неки зидар, возач или шта би већ друго радио један Албанац у Грчкој а два мобилна свуда вуче са собом који нон стоп звоне (као да је неки министар) појачани до максимума и увек сачека да прописно одзвоне једно 20 секунди а онај болид са друге стране никад не одустаје од звања чак ни кад оставе све те телефоне у соби и оду у шетњу ходником. И као запршка у чорби Албанка хрче као ненормална. Толико о толеранцији.

Ручак укусан, разноврстан и богат али неприлагођен мојој госпођи навикнутој на супице и чорбице тако да је прилично брљавила по шницлама, пилетини, лососу  и осталим грчким специјалитетима које је добијала.

У суботу дошло време да се иде. За пар минута сам испотписивао папирологију, платио 1600 евра у које је укључено 4 преноћишта у породилишту, епидурал, чување матичних ћелија на 20 година и разноразни прегледи педијатра. Мито, "поклони" и слично, не овде. Докторка нам је за ових 9 месеци била доступна 24/7. Није било никаквих непријатних ситуација типа "да ли си донела упут/преглед од овог/оног специјалисте", "зашто си дошла без овог/оног" и слично. Тата је присуствовао порођају и замало пао у несвест. Кажем замало :)

  Чекам ових дана свог првенца да се роди па сваки час идемо у болницу на неке прегледе. Не, није ово још један блог у којем се пљује по нашем здравству. Ми живимо у Грчкој па нити је то наше здравство нити је државна болница са лошим условима него баш онако једно лепо, сређено место са дугом традицијом у којем само најбоље роде доносе децу.

  Ово је уствари још један блог о људима из чекаонице. Ја седим тамо и чекам да моју госпођу откаче са апарата и инструмената па да идемо кући а једна група људи чека своју породиљу која управо сада доноси на овај свет новог пореског обвезника. Но, нећу ни о грчкој економији. У групи три жене и два мушкарца. Први мушкарац је у Екрем Јеврић фазону. Други је изгледа возач, пошто је тако у турбо BMW стилу уз Versace мајицу са V изрезом и кајлом. Жене идентичне само различитих година 45 – 60, све у црним пијачним јакнама и прслуцима, тегет џемперима, фармеркама и осталим модним детаљима неосетљивим на прљање. Донели људи од куће понешто да прегризу, размотали на столу у ходнику уз карактеристичан покрет руком око уста након сваког гриза, траже да није нешто испало из уста кроз отпале зубе.

  Све сам то видео толико пута код наших сељака и више ми и не привлачи пажњу толико, чак ни та апсолутна случност између наших српских пијачара / ратара и ових грчких. Оно што је оставило највећи утисак на мене је слеђени израз лица на тим људима. Било да је рођење детета, које се одвија ту на пар метара од њих док они безбрижно ждеру у ходнику, или су бабине, или крштење или сахрана, јеџек, четересница, годишњица, рођендан, свадба, испраћај у војску они су увек ту да присуствују стално у истом оделу за свадбе и сахране, одседе своје, поједу шта има, мирно нестану увек једнако расположени са истим згрченим, преплашеним изразом лица, оду својој кућици где ће моћи на миру да издетаљишу да ли је прасетина била непечена, да ли је торта била преслатка, чорба неслана, сарма прекисела, чорба хладна, фета преслана, риба није била свежа, маслинке се тешко одвајале од кошпе, узо био бљутав, поп је превише наклапао, она Зорка Миркова очијукала са свима ко нека распуштеница док Мирко пијан лежи у каналу. Ако се ништа од тога није десило онда тишина јер само лоше ствари могу бити тема за разговор. Туђа срећа им квари атмосферу, лоше утиче на меланхолични израз лица на којем су годинама радили. Ако је неко приметио да сам помешао бабе и жабе, ајвар и маслинке, то је само зато јер су сви исти. И грчки и српски сељаци. И ја сам са села. Док пишем ово једнако мислим и на своје родитеље и родбину а и на ове Грке из ходника. Нека сила ме је терала да од малих ногу учим, редам одличне оцене, добијем стипендију, завршим добар факултет и добијем добар посао са сразмерно добром платом. Ко ми онда даје за право да тако пишем о мучним јадним сиромашним сељацима? Прво, пошто сам и сам са села, ја их најбоље знам. Тешко да постоји компетентија особа да пише о овој теми. Друго, ови Грци уопште нису ни јадни ни сиромашни. Порођај у тој болници кошта охохо. Могли су да оду и у државну болницу и да плате много мање. Значи има се. И финални шок који сам доживео у том ходнику је кад су ону мучну породиљу довезли на колицима пар минута после порођаја па су ови сељаци у сред оброка пуни којекаквих бактерија скупљених на пијаци и на њиви напали на њу сви онако ђутуре. Чудни грчки обичаји.

Како од Србије направити нешто у пар корака?

Прво променити политичаре

1.  Изменити изборни закон из темеља. По садашњем систему добро пролазе само страначки полтрони и главоклимачи. Треба отворити листе потпуно да гласач може да гласа за странку ако му се свиђа њен програм или за појединца у некој странци. Већ годинама армија људи гласа за ДС због Бориса Тадића - "како ми је леп, љуби га мајка" а да притом не може да смисли ШуНАТОвца или Вука Јеремића. Још кад се ту залепи и Динкић ето ти чорбе. Дакле треба отворити пут људима који вреде нешто тако што их директним гласањем прогураш на врх ако мислиш да раде добро. ЕУ тражи да се ово уведе. Наше странке се грчевито боре против овога јер онда не би имале апсолутну контролу над својим главоклимачима. Демократија њима не одговара, треба по сваку цену задржати партократију у којој можеш да гласаш само за странку, или још горе, за коалицију а онда врховни врач постави своју елиту тамо где има највише пара (финансије, економија, војска, полиција, привреда) а оне тоталне будале постави на места за која ионако никога не боли кита јер тамо нема много пара (култура, образовање, спорт итд.). Шта нас боли ђока за школу, наталитет, здравље и културу док нам отимају Косово, јел тако другови!?

2.  Укинути предизборне коалиције. Све у вези са горњим објашњењем. Гласати за коалицију је још горе него гласати за странку поготово кад су у истом џаку Чанак, Драшковић, Борис, Динкић, Палма, Дачић ... какво шаренило ко на Ускрс, Бог те мазо.

3.  Укинути изборни цензус. Не може ме нико убедити да Србија може да има само два пута којим може да иде, две идеје које долазе у обзир па се сад ти приклони овим или оним. Ако је твоја идеја добра али је још увек ниси представио довољном броју гласача (преко 5%) онда је или промени или одјеби. Дакле, нисам ни четник ни партизан, ја сам Србин. Нисам ни гробар ни делија, ја само волим фудбал. Нисам ни патриота ни издајник, ја само покушавам да нађем неки смисао у овом хаосу. Имам свој пут, ако нађем још 5 милиона гласача / 250 посланика = 20000 људи који ће дати глас за моју идеју зашто се онда моја идеја не би чула у Скупштини? Јер то не би била њихова идеја. Они не желе да чују нову идеју, они само желе да виде – климање главом.

Следећи пут се бавимо економијом јер џаба је бавити се економијом са тренутном политичком до грла корумпираном стоком